Pozdrav svima od Provincijalke.
Da se malo bolje upoznamo. Pravo ime mi je Gordana, ali volim sebe da zovem provincijalkom, jer kao prvo, zaista to jesam jer sam iz najlepšeg grada (Loznice) , prešla zbog ljubavi u Beograd. A kao drugo, veoma mi je draga pesma Đoleta Balaševića...."Rekli su mi da je došla iz provincije, strpavši u kofer snove i ambicije..." Upravo je toga i bilo u tom mom koferu . U stvari bilo je i više od snova i ambicija i sada , kada bih mogla da se vratim 20 i nešo godina unazad, možda bih u taj kofer ubacila još nekog i još nešto, a možda bih se nekog tereta i oslobodila , da kofer olakšam. Kako, tako, moj kofer i ja prođosmo mnoga iskušenja, prepreke, zamke i tu smo gde smo. Nadam se da se stvari u životu i dešavaju sve u svoje ili moje vreme, pa se ni zbog jedne odluke ne kajem mnogo, osim za jednu o kojoj ne bih sada da pišem.
Majka sam, supruga. kćerka, sestra , tetka, učiteljica i kako kaže Mika Antić "Ja sam vašar Eto šta! Ja sam tristo čuda. Muzika sam, gužva, vrteška i luda!"Po ovome možete da zaključite da i Miku Antića mnogo volim, a ako nastavite da redovno pratite ovo što pišem, otkrićete i sami šta to ja najviše volim, osim mog sina!
Mislim da je za početak sasvim dovoljno, jer ne bih da vas odmah gnjavim. Uglavnom, tu sam i pisaću nekada vama, nekada sama za sebe, ali potrudiću se da vam ne bude dosadno!
Vaša Provincijalka
Jedva čekam sledeći tekst!
ОдговориИзбришиHvala. Biće ih, samo me pratite redovno!
ИзбришиSvaka cast!
ОдговориИзбриши